ЈЕДНОМ САМ БИО

Зовем се Милан Бабић. Рођен сам у селу Копјеница код Кључа.
То вријеме од рођења, преко дјетињства, школе па до првог запослења
прошло је брзо. Као и већини, обично дјетињство. Родиш се, мало играш, већ у раном дјетињству натоваре ти разноразне обавезе, строге учитеље, дуге и тешке лекције. Натовари се на мала леђа и тешких и дугих људи, и све оно што носи једно дјетињство, један мали живот. Проблема је милион и у једном малом човјеку: како ријешити задатак, како упознати друга, како од маме добити још једну шниту мармеладе. Ех, сад ми кажете да ти проблеми нису ништа, и тад сте ми говорили ал ја нисам знао, нисам умио да схватим да су ти проблеми мали и да живот тек ствара нове.

Када сам завршио средњу школу, живот је за мене тек почео. Млад, здрав, пун енергије и спремности за те веће проблеме, за веће изазове. Запослио сам се у школи. Млади наставник, у руци дневник у срцу понос. Сада су око мене били неки нови мали људи. Посматрао сам њихове животе и размишљао како они ето сад имају своје мале проблеме. Њихови проблеми су различити као што су и они различити, нисам вјеровао у оно: дјеца су то, сви су исти, видио сам у њима мале људе који већ имају своје карактере, који се полако формирају и имају неке црте који ће остати у њима заувијек. Осим у учионици, наставници су живјели у зборници, у великој просторији са мало већим људима него оним у школским клупама и њиховим разноразним карактерима. И у њима је био читав спектар боја и свјетлијих и тамнијих и зато нисам вјеровао у оно: сви смо ми људи, сви смо исти. Исти смо само у неким стварима у оном што нас чини људском врстом, тј. у оним потребама животним, у томе да једемо, спавамо, дишемо...Као што и све животиње имају исте навике, да траже храну, да се паре, боре и сл. А опет међу тим животињама и међу тим људима читав спектар различитости.

У зборници људи су битисали у мањим групама. Свако нађе себи саговорника некога у коме препозна нешто своје да с њим некако превали још један радни дан. А тих радних дана је било много, ја их више не знам набројати. Школа је имала степенице, пуно степеница. Те степенице су биле један радни вијек и пењући се сваки дан тим степеницама размишљао сам како је дуго 40 година радног стажа , како ћу се још много пута попети тим степеницама и да не треба да журим. То су ми савјетовали и други старији наставници. Живот је текао, тако брзо, полако су се низале године. Живјело се у зборници, живјело се на улици, у друштву, у кући коју сам стекао са женом, у продицу која се послије испунила кћерком и сином, живи човјек и у себи, стварајући неки свој свијет који послије негдје носи.
Предавао сам техничко образовање. Тај предмет сам сматрао битним, а како сам послије схватио сваки наставник свој предмет сматра битним, тј. најбитнијим. А шта малом човјеку треба за развијање малог карактера у већи? Па ваљда сви ти предмети, и они битнији и они мање битнији, само немојте рећи неком наставнику да је његов предмет мање битан, правите се да наука коју је изучио и коју вјерно или невјерно преноси ученицима има велики значај. Некада су дани били исти, сада схватам да нису. Сваки је имао мало више сунца или више кише. Или се бар могло на прозору тог дана нацртати сунце или киша. Остају у памћењу чини ми се само пар дана: вјенчања, рођења дјеце, први радни дан или бар почетак радног вијека, понека љубав, пријатељство и...И ништа више. Животи чини ми се личе један на други. Као Животињско царство, та збирчица разноразних животиња коју кад прелиставате све вам животиње одједном постају сличне, пуне боја, у неком свом животном окружењу, нека на води, нека на ливади, нека у шуми... Тек кад се пажљиво загледате у сваку од њих видите разлике.
Четредесет година је пуно. Четредесет година је тако мало. Степенице су тако дуге. Степенице су тако кратке. Данас је свануо лијеп, сунчан дан. У зборници су ушли наставници. Они стари којима се ближи карј степеника и они који су тек закорачили на прву степеницу. Ја нисам дошао на посао. На мјесту гдје сам сједио стајала је моја слика и једна ружа. Наставници су улазили, на првом часу погледавши у моју слику са сузама у очима, послије шестог часа, разговарали су о ручку и о сутрашњем школском такмичењу.
Звао сам се Милан Бабић. Рођен сам у селу Копјеница код Кључа.
Једном сам био.
Умро сам суначног мартовског дана у 61. години, у Шамцу.

11.03.2011.
НАПИСАЛА:Миланка Благојевић,проф.српског језика

РЕПУБЛИКА СРПСКА
ОСНОВНА ШКОЛА „ШАМАЦ“ ШАМАЦ
Доситеја Обрадовића 4, 76230 Шамац, телефон 054/612-414, тел/факс 054/611-775, E - mail: os124@teol.net

Број:310/2011
Датум,07.април 2011. године

На основу члана 54. Закона о основном образовању и васпитању („Службени гласник Републике Српске“, број 74/08 и 71/09) и Правилника о упису ученика у први разред основне школе („Службени гласник Републике Српске“ број : 19/05), о г л а ш а в а


У П И С У Ч Е Н И К А
у први разред основне школе за школску 2011/2012.годину

У први разред основне школе треба уписати сву дјецу која до почетка школске године наврше шест година и која су психо-физички способна за праћење и савладавање образовно-васпитног програма у школи.
Уписати се може и дијете старије од шест година које због болести или других разлога није било уписано у школу.
На тражење родитеља и на основу рјешења комисије, у први разред се могу уписати и физички и психички развијена дјеца која до краја текуће
календарске године навршавају шест година.
Упис дјеце у први разред извршит ће Комисија за упис дјеце у први
разред основне школе, коју је својим рјешењем именовао Начелник
Општине а коју чине љекар, школски педагог и наставник разредне наставе.
Упис ће се обавити у Основној школи „ШАМАЦ“ Шамац дана 28.04.2011.године, за дјецу са школског подручја ове Основне школе.
Почетак уписа је у 08:00 часова.
За упис дјеце у први разред треба понијети родни лист за дијете, са
матичним бројем, здравствену књижицу и потврду о сталном мјесту боравка коју издаје МУП.

Д И Р Е К Т О Р
_______________________
Ранко Дамјановић, проф.

IN MEMORIAM
МИЛАН БАБИЋ
(1949-2011)

Био је петак, 11. 3. 2011. када је у школу стигла тужна вијест да је умро наш дугогодишњи члан колектива, Милан Бабић, наставник техничког образовања. Вијест невјероватна, али истина.
У зборници мук и тишина, а по ходницима и учионицама није се чула уобичајена граја ученика. Радио је с нама Милан до половине десембра 2010. године када осјети подмуклу болест коју није успио савладати.
Милан Бабић је рођен 1949. године у Копјеници, општина кључ, гдје завршава основну и средњу школу, а Вишу машинску и Вишу педагошку школе у Зрењенину.
Радио је Милан у средњој машинској школи у Београду, Основној школи Црквина и Основној школи Шамац у којој је радио до краја живота.
Највећи дио свог радног вијека провео је у учионици, као наставник техничког образовања који је веома одговорно и савјесно обављао своју дужност. Стручан у свом позиву, вриједан као радник, Милан је увијек имао приједлоге за боље сутра, за побољшање рада у школи. На стотине ученика Милан је образовао. Био је изузетно цијењен и поштован, како од радних колега тако и од ученика, што му је било највећа награда. Није ни чудо што су га ученици вољели и поштовали, јер је Милан зано ући у душу ученика, што мало коме успијева.
Његове радне колеге памтиће га као веома мирног, сталоженог и изузетно комуникативног човјека, али и по досјеткам и шалам које су освјежавале атмосферу у школи.
Милан Бабић је једноставно особа и лик који не може и неће бити препуштена забораву и кога ће дуго, дуго...памтити и носити у сјећању његови ученици и радне колеге Основне школе „Шамац“ Шамац.
Погледајте фото албум.

РЕПУБЛИКА СРПСКА
ОСНОВНА ШКОЛА „ШАМАЦ“ ШАМАЦ
Доситеја Обрадовића 4, 76230 Шамац, телефон 054/612-414, тел/факс 054/611-775, E - mail: os124@teol.net



Број:159/2011
Шамац, 30. март 2011.


МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА И
СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

СКУПШТИНА ОПШТИНА
ШАМАЦ

Предмет: Захвалница

Овим путем желимо да Вам захвалимо на донацији за пројекат “Радионица за дјецу и родитеље”, а која се огледа у набавци опреме и учила која ће омогућити остваривање пројектног циља: едукација дјеце и родитеља, ради побољшања постојећих знања и вјештина као и боље интеграције дјеце и родитеља у заједницу.
Својом хуманошћу, материјалном и моралном подршком, помогли сте да ова дјеца и њихови родитељи са много више наде почну гледати у будућност кад је у питању организација васпитно образовног рад у школи.
Желим да нагласим да је опрема коју смо добили на завидном нивоу те да ће с обзиром на то да остаје у нашој школи и након пројекта, служити у васпитно образовном раду и са другим ученицима.
Такође желимо да се захвалимо на сардњи Удружењу грђана за помоћ лицима са посебним потребама и Црвеном крсту .
На крају још једном свима захваљујем и желим да кажем, будите сигурни да сви задужени за реализацију овог пројекта неће Вас изневјерити.
Директор,
Ранко Дамјановић, проф.

У Основној школи у Шамцу у новоопремљеној специјализованој учионици почела је са радом радионица-едукацијски семинар за дванаест ученика од првог до петог разреда са посебним потребама и њихове родитеље.
Циљ овог пројекта је социјализација дјеце и јачање капацитета и родитеља и дјеце. Ова радионица ће трајати 10 субота на којој ће учитељ, психолог и логопед одржати 90 часова за дјецу и родитеље.
Аутор и вођа пројекта је Божо Нинковић, а финансијери пројкета су Министарсдтво здравља и социјалне заштите са 6000 марака и Општина Шамац са око 4000 марака.

У октобру одржана Смотра фолклора у хуманитарне сврхе

Културно умјетничко друштво "Шамац" традиционално организује Смотру фолклора. Тако је у Шамцу 16.октобра 2009. године одржана Смотра фолклора у хуманитарне сврхе.
Те вечери, кино сала у Шамцу је била претијесна да прихвати све љубитеље игре и пјесме, знатижељнике склада боја на изворним ношњама из Литваније, Бугарске, Србије и Републике Српске.

погледај фото албум

Почетком септембра 2009. године ученици деветог наше школе били су на вишедневној ексурзији.

Неки од њих су написали:
Путујући до главног одредишта Будве, посјетили смо манастир Тврдош и на лицу мјеста се упознали са његовом богатом историјом. За пет дана проведених у Будви обишли смо њен Стари град и Котор у коме смо посјетили Поморски музеј.
Остатак времена углавном смо проводили на плажи, а вечернја дружења у дискотекама. Иначе, дуге шетнје као и остале активности заувијек ћемо памтити.
У добром расположењу и дружењу, вријеме је брзо прошло, па нисмо ни примијетили кад је дошао тренутак повратка кући.
При повратку смо посјетили манастир Херцеговачку Грачаницу у Требињу, а потом се кратко задржалии у Националном парку Тјентиште.
Са ове екскурзије смо понијели незаборавно сјећање, које ће заувијек живјети у нашим срцима.

погледај фото албум

Графити на асфалту

Ученици наше школе кроз ликовно изражавање у октобру на асфалту осликали своје снове

Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" из Шамца традиционално у октобру приређује низ садржајних културних манифестација у оквиру "Шамачке културне јесени".
Тако је у саставу ове манифестације и традиционално ликовно изражавање Графити на асфалту, који су одржани на платоу испред Клуба одборника у Шамцу, за ученике наше школе од другог до деветог разреда.
Тема је била "Шта сањам", а преко 200 такмичара били су сврстани у 34 групе са три узрасне категорије. Кредом у боји шамачки основци су, на веома сликовит начин, приказали своје снове уз пуно маште и ликовног умијећа. Зато је стручном жирију и било тешко прогласити екипе побједника, који су као најуспјешнији добили дипломе СПКД " Просвјета" Шамац, организатора ове веома успјешне културне манифестације.

погледај фото албум

Фотографије чувају прошлост

Министарство просвјете и културе Републике Српске је у свом изложбеном простору "Кораци" 26.октобра 2009. године организовало изложбу најуспјешнијих фотографија на тему "Мотиви прошлости" у коме су биле објављене и три фотографије забиљежене објективом Зденке Лукић, наставнице математике и физике у нашој школи.
Била је то,иначе, изложба најуспјешнијих фотографија које осликавају детаље из прошлости краја у коме живе ученици и наставници Републике Српске као што су старе грађевине (ентеријер или екстеријер), ријетки занати, заборављени предмети, ручни радови, некадашњи обичаји...
Тако су и три фотографије из наше школе отргле од заборава стару кућу, напуштене предмете и српску народну ношњу овог дијела Посавине.

погледај фото албум

DAN ŠKOLE

27.januara proslavili smo Svetog Savu.Taj svečani dan uljepšali su članovi školskog hora i recitatorske sekcije, koji su tom prilikom pokazali svoja umijeća i talente.
Svečanost je upriličena u samoj školi,a naši dragi i uvaženi gosti su,osim lijepih utisaka, iz škole ponijeli i dvanaesto ŠKOLSKO ZVONO-list učenika Osnovne škole "Šamac".

pogledaj foto album